Težina bebe po mesecima – Rast i razvoj bebe u prvih 365 dana

Koliko bi bebe trebalo da napreduju mesečno?

U prvih nekoliko meseci života, bebe obično dobijaju na težini i visini. Rast je invididualan za svaku bebu, ali postoje neke opšte smernice:

• Prvi mesec: Bebe obično dobijaju od 150 do 200 grama nedeljno 
• Drugi do četvrti mesec: U ovom periodu bebe dobijaju na težini slično kao u i prvom mesecu, sa prosekom od 600 do 800 grama mesečno.
• Peti do šesti mesec: Rast se malo usporava i on iznosi od 400 do 600 grama mesečno.
• Sedmi do dvanaesti mesec: U ovom periodu dobijanje na težini je još sporije, obično oko 200 do 400 grama mesečno.

Osim težine i visine potrebno je pratiti i druge aspekte rasta i razvoja, posebno razvoj motoričkih veština.

Kolika težina je optimalna za dečake na rođenju, a koliko za devojčice?

Dečaci su u proseku teški od 3,2 do 3,5 kilograma a devojčice od 3,1 do 3,4 kilograma. Na težinu utiče i to da li je beba rođena u terminu ili nešto ranije, genetika, ishrana majke, broj fetusa (blizanci imaju manju telesnu težinu na rođenju).

Kako izgleda napredovanje u kilaži beba tokom prva tri meseca?

Većina beba gubi na kilaži nakon porođaja, ali bi trebala da povrati tu težinu nedelju, dve nakon porođaja. U prvom mesecu prosečno napreduje od 150 do 200 grama.U drugom mesecu dobija od 150 do 200 grama i može se očekivati brži rast, jer se povećava sposobnosti iskoristljivosti hrane.U trećem mesecu dobijaju od 150 do 200 grama ali se uglavnom brzina rasta usporava u odnosu na prvi mesec.

Kako izgleda napredovanje u kilaži tokom drugog tromesečja?

Tokom drugog tromesečja napredovanje u kilaži izgleda ovako:

• 3. Mesec- Bebe obično teže od između 5 i 7 kilograma. Prosečan porast težine je od 150 do 200 grama nedeljno.
• 4. Mesec- Većina beba dostiže težinu od oko 6 do 8 kilograma. U ovom periodu porast težine i dalje može biti u granicama od 120 do 180 grama nedeljno.
• 5. Mesec- Težina može biti od 6,5 do 8,5 kilograma. U ovom mesecu porast težine često iznosi od 100 do 150 grama nedeljno, zavisno od aktivnosti bebe i uvođenja čvrste hrane.
• 6. Mesec- prosečna težina bebe je od 7 do 9 kilograma. Porast težine može varirati, ali je i dalje oko 100 do 150 grama nedeljno.

Tokom ovog perioda važno je pratiti rast i napredovanje sa pedijatrom, jer svaka beba ima svoj tempo rasta. Uvođenje čvrste hrane počinje od 4 do 6 meseca života, što često utiče na dobijanje težine.

Kako izgleda napredovanje u kilaži tokom trećeg tromesečja?

Tokom trećeg tromesečja života bebe, koje obuhvata uzrast od 6 do 9 meseci, napredovanje u kilaži je sledeće:

• 6. Mesec – Prosečna težina bebe kreće se od 7 do 9 kilograma. Porast težine iznosi od 100 do 150 grama nedeljno. U ovom periodu mnoge bebe počinju da jedu čvrstu hranu.
• 7. Mesec – Težina bebe može biti između 7,5 do 9,5 kilograma. Porast težine ostaje sličan, od 100 do 150 grama nedeljno. Bebe postaju aktivnije, što često utiče na porast težine.
• 8. mesec – U ovom uzrastu, bebe obično teže između 8 i 10 kilograma. Brzina dobijanja na težini može biti slična, oko 100 grama nedeljno, ali se može smanjiti kod aktivnijih beba.
• 9. Mesec- Prosečna težina bebe kreće se od 8,5 do 10,5 kilograma. Porast težine i dalje se kreće oko 100 grama nedeljno. U ovom uzrastu bebe često postaju još aktivnije, što može uticati na unos kalorija i način ishrane.

Kako napreduju bebe sa visinom u prva tri meseca?

Tokom prva tri meseca života, napredovanje u visini kod beba obično se može opisati ovako:

1. Prvi mesec: Bebe obično raste između 2,5 i 5 centimetara. Prosečna visina novorođenčeta kreće se oko 50 centimetara.
2. Drugi mesec: U ovom periodu, bebe obično dobijaju još 2,5 do 5 centimetara. Do kraja drugog meseca, prosečna visina može biti oko 54 do 56 centimetara.
3. Treći mesec: Bebe nastavljaju da rastu, dodajući još 2,5 do 5 centimetara. Na kraju trećeg meseca, prosečna visina može biti između 57 i 60 centimetara.

U proseku, bebe rastu oko 1,5 do 2,5 centimetra mesečno tokom prva tri meseca.

Kako napreduju bebe sa visinom u drugom tromesečju?

Tokom drugog tromesečja života beba, koje obuhvata uzrast od 3 do 6 meseci, napredovanje u visini obično izgleda ovako:

1. 4. mesec: Bebe obično dostižu visinu od oko 59 do 62 centimetra. Tokom ovog meseca, rast može biti oko 2,5 do 5 centimetara.
2. 5. mesec: Na kraju ovog meseca, prosečna visina beba može biti između 61 i 64 centimetra, sličan rast od oko 2,5 do 5 centimetara.
3. 6. mesec: Bebe obično dostižu visinu od 63 do 67 centimetara. U ovom mesecu, rast se može kretati u istim okvirima, oko 2,5 do 5 centimetara.

U proseku, bebe rastu oko 2,5 do 5 centimetara mesečno tokom drugog tromesečja.

Kako napreduju bebe sa visinom u trećem tromesečju?

Tokom trećeg tromesečja života beba, koje obuhvata uzrast od 6 do 9 meseci, napredovanje u visini obično izgleda ovako:

1. 6. mesec: Bebe obično dostižu visinu od 63 do 67 centimetara. U ovom mesecu, rast može biti oko 2,5 do 5 centimetara.
2. 7. mesec: Na kraju ovog meseca, prosečna visina beba može biti između 65 i 70 centimetara, sličan rast od oko 2,5 do 5 centimetara.
3. 8. mesec: Bebe obično dostižu visinu od 67 do 72 centimetra. Rast se može kretati u istim okvirima.
4. 9. mesec: Prosečna visina beba na kraju ovog meseca može biti između 69 i 74 centimetra.

U proseku, bebe rastu oko 2,5 do 5 centimetara mesečno tokom trećeg tromesečja.

Kada bebe najbrže rastu?

Bebe najbrže rastu u prvoj godini života, posebno u prva tri meseca i tokom drugog tromesečja. Evo kako to izgleda:

1. Prva tri meseca: U ovom periodu, bebe mogu rasti i do 25 centimetara. To je vreme kada dobijaju na težini i visini najbrže.
2. Drugo tromesečje (3-6 meseci): Rastu i dalje, ali nešto sporijim tempom, oko 2,5 do 5 centimetara mesečno.
3. Treće tromesečje (6-9 meseci): Rast se nastavlja, ali opet se smanjuje brzina rasta na oko 2,5 do 5 centimetara mesečno.
4. Druga godina: Nakon prve godine, rast se usporava, ali i dalje je značajan.

U svakom slučaju, važno je pratiti razvoj sa pedijatrom, jer svaka beba ima svoj jedinstveni tempo rasta.

Koje su važne hranljive materije za bebe?

Važne hranljive materije za bebe uključuju:

1. Proteini: Bitni za rast i razvoj mišića i tkiva. Mogu se dobiti iz majčinog mleka, formula, kao i kasnije iz čvrste hrane poput mesa, jaja i mahunarki.
2. Masti: Neophodne za razvoj mozga i nervnog sistema. Uključujući zdrave masti iz majčinog mleka ili formula, kao i avokado i maslinovo ulje kad se uvode čvrste hrane.
3. Ugljeni hidrati: Glavni izvor energije. Mleko sadrži laktozu, dok se čvrsta hrana poput žitarica i povrća može uvoditi kasnije.
4. Vitamini:
   • Vitamin A: Za zdravlje vida i imunološki sistem. U povrću kao što su šargarepe i spanać.
   • Vitamin C: Pomaže u apsorpciji gvožđa i jača imunitet. U voću i povrću poput narandži i brokolija.
5. Vitamini i minerali:
   • Gvožđe: Ključno za razvoj krvi, posebno nakon 6 meseci. Može se dobiti iz mesa, žitarica obogaćenih gvožđem i povrća.
   • Kalcijum: Bitan za zdravlje kostiju. U majčinom mleku i formuli, kasnije iz mlečnih proizvoda.
   • Vitamin D: Pomaže u apsorpciji kalcijuma, može se dobiti sunčevom svetlošću ili suplementima.

U uvodnoj fazi dohrane, važno je postepeno uvesti čvrste hrane, prateći reakcije bebe i osiguravajući raznovrsnu ishranu.

Zbog čega napredovanje beba može biti usporeno?

Usporen napredak bebe može biti uzrkovan različitim faktorima, genetskim predispozicijama, zdravstvenim komplikacijama ili nedostatkom adekvatne ishrane. Važno je redovno posećivati lekara kako bi se adekvatno i pravovremeno identifikovali problemi i preduzele odgovarajuće mere.

Šta raditi ako beba ne napreduje dovoljno?

Ako beba ne napreduje dovoljno u težini ili visini, važno je preduzeti sledeće korake:

1. Posetite pedijatra: Prvo i najvažnije, zakazujte pregled kod pedijatra. Oni će proceniti opšte zdravstveno stanje bebe, kao i njen rast i razvoj.
2. Pratite ishranu: Razgovarajte sa pedijatrom o ishrani. Možda je potrebno prilagoditi unos kalorija, uključiti čvrstu hranu ili menjati formulu.
3. Redovne provere: Pedijatar može preporučiti česte provere rasta kako bi se pratilo napredovanje i reagovalo na vreme.
4. Povećajte unos kalorija: U nekim slučajevima, može biti korisno dodati visokoenergetske namirnice u ishranu, kao što su avokado ili pire od banana.
5. Povećajte učestalost obroka: U nekim slučajevima, hranjenje češće, ali manjim količinama može pomoći.
6. Proverite zdravstvene probleme: U retkim slučajevima, problemi poput alergija, refluksa ili drugih medicinskih stanja mogu uticati na rast. Pedijatar će obaviti potrebne preglede.
7. Podstičite aktivnost: Igrajte se s bebom i podstičite fizičku aktivnost, što može pomoći u razvoju i apetitu.