S godinama se naše telo menja, menjaju se i naše potrebe, a ultimativni cilj je da se svakoj novoj promeni prilagodimo. Brzina metabolizma i nivo energije neće biti isti u dvadesetim, četrdesetim i šezdesetim godinama. Naš je zadatak da telu uvek obezbedimo potrebne resurse, kako bi u svakom životnom dobu funkcionisalo optimalno.
Međutim, promene koje doživljavamo nisu uvek rezultat biološkog starenja organizma. Naime, brojna zdravstvena stanja takođe mogu uticati na delikatan balans. Trudnoća se još naziva i “drugo stanje” upravo zbog brojnih promena koje donosi i brojnih prilagođavanja koja zahteva. Trudnicama će već prilikom prve posete lekaru biti preporučeni suplementi, koji u velikoj meri mogu pomoći u očuvanju zdravlja majke i bebe.
Važno je napomenuti da bi dodatke ishrani i razne suplemente trebalo konzumirati isključivo po preporuci lekara. Lekar će, na osnovu uvida u nalaze i uzimajući u obzir anamnezu, odrediti optimalnu terapiju. Konzumacija prenatalnih suplementa na svoju ruku, može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Mada o vrsti i dozi suplemenata odlučuju isključivo lekari, moramo istaći da folna kiselina predstavlja preporučenu terapiju svih trudnica, barem tokom prvih 12 nedelja trudnoće.
Folna kiselina ili vitamin B9 je jedan od vitamina B kompleksa. Naziva se još i pteroiglutaminska kiselina, mada je ovaj naziv ređe u upotrebi. Studije pokazuju da je folna kiselina veoma važna za mentalno i emocionalno zdravlje, posebno kod trudnica i u detinjstvu. Sprečava pojavu umora, dekoncentracije, nesanice i razdražljivosti. Pored toga, zajedno sa vitaminom B12 učestvuje u stvaranju eritrocita (crvenih krvnih zrnaca), koji su odgovorni za transport kiseonika kroz celo telo. Folna kiselina učestvuje u stvaranju genetičkog materijala (DNK i RNK), pa iz toga zaključujemo da je njena uloga veoma važna u formiranju tkiva i organa.
Folna kiselina se, sem kao dodatak ishrani, može pronaći i u svom izvornom obliku, u raznim namirnicama. Vitaminom B9 bogati su: spanać i drugo zeleno lisnato povrće, limun, orašasti plodovi, džigerica, pivski kvasac, soja, pasulj, mleko, hleb, testenina, pšenične klice, celo zrno žitarica… Ipak, sintetička folna kiselina iz suplemenata se lakše apsorbuje nego folati iz određenih namirnica. Doza preporučena trudnicama varira u zavisnosti od toga da li je u pitanju blizanačka trudnoća, da li postoji deficit i da li majka ima povećanu telesnu masu, dijabetes ili epilepsiju. Savetuje se i ženama koje žele da ostanu u drugom stanju, ali su prethodno koristile oralnu kontracepciju. Preporučena doza najčešće blago raste tokom dojenja. Folna kiselina konzumira se posebno, u kompleksu vitamina B ili u multivitaminskim preparatima.
Posledice deficita folne kiseline mogu biti veoma ozbiljne. Nizak nivo folne kiseline u trudnoći, u direktnoj je vezi sa niskom porođajnom težinom novorođenčadi i povećanim rizikom od oštećenja nervne cevi (spina bifida) i mozga (anencefalija). Dokazano je da se mogućnost pojave ovakvih dijagnoza smanjuje za 80% pravovremenom upotrebom folne kiselina. Iako se upotreba suplementa folne kiseline preporučuje tokom trudnoće, važno je da žena nema deficit ovog vitamina ni pre začeća. Naime, plod se razvija munjevitom brzinom, pa već u prvim nedeljama trudnoće počinje razvoj bitnih organa (nekada i pre nego što trudnica sazna da je u drugom stanju). Zbog toga se folna kiselina preporučuje i ženama koje tek planiraju da zatrudne.
Sem u trudnoći, unos folne kiseline je veoma važan tokom celog života. Naime, istraživanja pokazuju pozitivan uticaj folne kiseline na određene simptome teških bolesti: srčana oboljenja, rak, depresija… Folna kiselina, vitamini B6 i B12, utiču na nivo aminokiseline homocistein u krvi. Nađena je veza između povišenih vrednosti homocisteina i povećanog rizika od infarkta ili šloga. Praksa je pokazala da se deficit folne kiselina pojavljuje i kod pojedinaca koji se bore s depresijom. Što je nivo folne kiseline niži, to su simptomi bolesti izraženiji. Pored toga, nizak nivo folne kiseline je u direktnoj vezi sa slabim odgovorom na antidepresive. Pojedina istraživanja čak ukazuju na to da se folna kiselina može koristiti u prevenciji raka debelog creva, dojki, grlića materice, pankreasa i želuca. Međutim, ovaj benefit folne kiseline i dalje nije definitivno potvrđen. Onkološki bolesnici svakako ne bi trebalo da modifikuju svoju terapiju bez prethodne konsultacije s lekarima. Deficit folne kiseline dalje se povezuje sa visokim rizikom od staračke demencije, Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, te osteoporoze.
Nedostatak folne kiseline može biti rezultat alkoholizma, iritabilnog crevnog sindroma, celijakije i upotrebe određenih lekova. Međutim, deficit se može detektovati u široj populaciji, bez tačno definisanih uzroka. Simptomi nedostatka folne kiseline mogu biti: zastoj u rastu i razvoju, upala desni, gubitak apetita, dijareja, mentalne promene (iritabilnost, zaboravnost, uznemirenost)… Unos folne kiseline je uglavnom potpuno bezbedan za ljude. Vrlo visoke doze folne kiseline mogu izazvati posledice kao što su: mučnina, nadutost, poremećaj sna, uznemirenost, alergijske reakcije na koži… Najozbiljnija posledica suficita folne kiseline je maskiranje nedostatka vitamina B12, koje može dovesti do oštećenja neurona. Folna kiselina je rastvorljiva u vodi, što znači da se izlučuje iz organizma preko urina.
Jasno je da je dovoljan unos folne kiseline veoma važan tokom celog života, a posebno u toku trudnoće. Međutim, još jednom napominjemo da se suplementi koriste isključivo po preporuci lekara, jer se mogu javiti nuspojave, kao i loša interakcija sa drugim lekovima. Takođe, upotreba folne kiseline ne isključuje potrebu za redovnom lekarskom kontrolom. Ovaj vitamin je isključivo vaš saveznik u zdravoj trudnoći i nije zamena za obavezne preglede, testove i analize. Pored klasičnog dabl testa, lekari sve više preporučuju neinvazivne prenatalne testove. MOJ PRENATALNI TEST je neinvazivan, siguran i pouzdan test koji se preporučuje svim trudnicama već od 10. nedelje trudnoće. Za analizu je dovoljno uzorkovati malu količinu majčine venske krvi, a rezultati otkrivaju prisustvo najčešćih hromozomopatija (trizomije 13, 18 i 21), kao i pol deteta.
Ukoliko vam je zdravlje deteta na prvom mestu, postarajte se da preduzmete sve što je u vašoj moći da mu obezbedite svetlu i bezbrižnu budućnost.
Podelite sa prijateljima
