Daunov sindrom – uzroci, posledice i kako se otkriva u trudnoći

Ukoliko lekar spomene trizomiju 21, retko ko će znati o čemu se radi. Međutim, na spomen Daunovog sindroma, većina će imati bar okvirnu ideju o kakvom sindromu je reč. Sindrom nosi ime po Lagdonu Daunu, koji je karakteristike sindroma opisao prvi i to uzimajući u obzir simptome koje je uočio kod svog deteta. Nešto kasnije je dokazano da je uzročnik ovog sindroma trizomija 21. hromozoma.

Šta je Daunov sindrom?

Daunov sindrom spada u hromozomopatije i jedna je od najčešćih hromozomskih abnormalnosti kod ljudi. Incidenca ove trizomije je 1:500 trudnoća. Trizomija u ovom slučaju nastaje na 21. hromozomu i tako dovodi do abnormalnosti u genetičkom zapisu. Naime, uzima se da tipična ljudska jedinka ima 46 hromozoma (23 para), koja nasleđuje od svojih roditelja. Međutim, na samom početku trudnoće, prilikom deobe ćelija, može doći do greške u kopiranju genetičkog materijala, što dalje dovodi do brisanja dela materijala, ili do stvaranja dodatnih kopija. Upravo kao rezultat stvaranja dodatne kopije na određenom hromozomu (u ovom slučaju 21.), nastaju trizomije. Trizomija 21 se javlja kada se prilikom deobe ćelija pojave jajna ćelija ili spermatozoid koji poseduju 24 umesto tipična 23 hromozoma. Kada se “falična” jajna ćelija ili spermatozoid spoje sa “tipičnom”, nastaje ćelija zametka koja ima 47 hromozoma, umesto tipičnih 46. 

Kariotip osobe sa Daunovim sindromom bi bio 47XX(21+) za žensku, odnosno 47XY(21+), za osobu muškog pola. Kod malog procenta populacije (oko 4%), javlja se delimična trizomija, kada je dodatni deo hromozoma 21 “prikačen” na neki drugi hromozom. Trizomije, u zavisnosti od mesta na kojem se nalaze, dalje mogu dovesti do problema u rastu i razvoju ploda, do pojave raznih zdrastvenih problema i karakterističnih fizičkih obeležja, te uticati na kvalitet i trajanje života.

Zašto nastaje Daunov sindrom (trizomija 21)?

Razlog za nastanak ovakve hromozomske aneuploidije nije u potpunosti jasan, te se uzima da trizomija nastaje kao slučajnost i može se pojaviti u svakoj trudnoći. Dodatni genetički materijal nastaje kao posledica nejednake deobe hromozoma u prvoj ili drugoj miotičkoj deobi i može poticati od oca ili od majke, a rezultat će biti isti. Budući da trizomija nastaje kao slučajnojst i rezultat je “genetičke lutrije”, ne može se ranije utvrditi da li će osoba u određenom trenutku proizvesti spermatozoid ili jajnu ćeliju koja broji 24 hromozoma. Ipak, naučno je dokazano da verovatnoća pojave Daunovog sindroma kod bebe, raste u skladu sa porastom godina majke. Dakle, što je trudnica starija, veće su šanse za pojavu ovog sindroma kod ploda. 

Koji su glavni simptomi i karakteristike Daunovog sindroma?

Osobe sa Daunovim sindromom poseduju specifične fizičke karakteristike. Prepoznatljive fizičke karakteristike uključuju mongoloidno, odnosno koso postavljene oči (pojava “trećeg kapka”), a na dužici su uočljive i bele pege. Prisutan je smanjen obim glave i mali nos. Usta su takođe mala, dok je jezik deblji i širi, pa često viri iz usne duplje. Zubi kasno izbijaju, a primetne su i brojne nepravilnosti u obliku i broju zuba. Uši su male i nisko postavljene, često loše formirane. Na dlanovima je primetna “brazda četiri prsta”, dok su same šake široke, a prsti kratki. Tonus mišića je neretko veoma nizak, a zglobovi su izrazito savitljivi.

Karakteristična klinička slika dalje se tiče mentalne razvijenosti i zdravstvenih problema koji pogađaju unutrašnje organske sisteme. Kada je reč o mentalnoj razvijenosti, prisutna je uglavnom umerena (IQ 40-50), a ređe teška mentalna retardacija. Primetne su i urođene anomalije srca i drugih unutrašnjih organa. Statistika navodi da čak polovina beba rođenih sa Daunovim sindromom ima urođenu srčanu manu. Zbog toga je pravovremena dijagnostika u prvim mesecima života, ključna za rano otkrivanje i lečenje srčanih problema. Manji procenat dece rađa se sa anomalijama probavnog trakta, koje uglavnom uključuju probleme sa jednjakom i crevima. Više od polovine osoba sa Daunovim sindromom, rađa se i sa oštećenjem vida i sluha, što može dovesti do kašnjenja u razvoju govora. Rana intervencija dovešće do naprednijeg razvoja čula, što će posledično omogućiti da se detetov govor pravilno razvije. Imuni sistem uglavnom nije na zavidnom nivou, pa se često javljaju uporne infekcije, posebno gornjeg disajnog trakta. Povećan je i rizik od pojave konvulzija i leukemije u ranom detinjstvu, što može imati i fatalni ishod. 

Kada je moguće otkriti trizomiju 21 (Daunov sindrom)?

Otkrivanje trizomija ranije je bilo moguće tek po rođenju deteta ili uočavanjem pojedinih karakteristika ultrazvučno, u kasnoj trudnoći. Međutim, razvoj nauke, tehnike i tehnologije, doveo je do toga da je danas moguća detekcija čestih hromozomopatija u veoma ranoj trudnoći. Sofisticirane prenatalne testove moguće je sprovesti već od desete nedelje trudnoće, a otkrivaju pol bebe i trizomije 13, 18 i 21. Testiranje je neinvazivno, što znači da je potpuno bezbedno i za majku i za plod, a obavlja se na osnovu malog uzorka majčine krvi. Zahvaljujući naprednom algoritmu, a na osnovu uzorka slobodno cirkulišuće fetalne DNK (cffDNA) iz majčinog krvotoka, moguće je utvrditi prisustvo ili odsustvo određenih hromozomopatija.

Kada je u pitanju dugovečnost i kvalitet života osobe sa Daunovim sindromom, razvoj ljudske svesti i medicinska dostignuća, doveli su do toga da osoba vodi produktivan i polu-samostalan život. Naime, početkom 20. veka, prosečna dužina života osobe sa trizomijom 21 bila je samo 9 godina. Zahvaljujući pravovremenoj dijagnostici i tretmanu urođenih anomalija, danas je očekivani životni vek čak pet puta duži nego u prošlosti, pa iznosi 50 godina i više. Osobe sa Daunovim sindromom postaju i produktivni članovi zajednice, te se socijalizuju, školuju i postaju finansijski samostalne. Međutim, potpuna samostalnost najčešće nije moguća, pa su osobe uglavnom ceo životni vek okrenute ka roditeljima i drugim članovima uže i šire porodice. 

Koji su simptomi Daunovog sindroma u trudnoći?

Trudnoće ploda sa Daunovim sindromom se ne razlikuju od urednih trudnoća.

Koji su simptomi Daunovog sindroma kod odojčeta?

Daunov sindrom kod odojčeta može imati više karakteristika:

1. Ravan nos i kratak vrat
2. Ušne anomalije, uši su često manje i nisko postavljene.
3. Mala usta i veći jezik, koji često izlazi iz usta.
4. Male i karakterističko postavljene oči, često postavljene na gore i u dijagonalnom položaju.
5. Povećana fleksibilnost zglobova.
6. Neproporcionalno mala glava u odnosu na telo.
7. Dlan sa jednom horizontalnom linijom koja često prelazi ceo dlan.
8. Kratke ruke i noge u odnosu na ostatak tela.
9. Deformacija stopala.

Najčešće razvojne karakteristike su:

1. Povećan rizik od srčanih mana.
2. Usporen razvoj motorike.
3. Intelektualne poteškoće.
4. Povećan rizik od infekcija.
5. Problemi sa ishranom.

Koliki je očekivani životni vek osoba sa Daunovim sindromom?

Trudnoće ploda sa Daunovim sindromom se ne razlikuju od urednih trudnoća.

Duži očekivani životni vek osoba sa Daunovim sindromom, svakako je radostan podatak za svakog roditelja, ali ih istovremeno stavlja i pred rebus. Naime, roditelji često strahuju šta će se sa detetom desiti ukoliko ih ono nadživi i pitaju se ko će o njemu tada brinuti. Dete sa trizomijom 21 će se ceo svoj život oslanjati na pomoć i savete roditelja ili staratelja, te nakon smrti roditelja brigu moraju preuzeti braća ili sestre, uži ili širi krug porodice, ili nadležne institucije.

Blagovremena informisanost je ključni element za donošenje važnih životnih odluka. Rano otkriće moguće trizomije 21 kod ploda, omogućiće budućim roditeljima da izvažu sve moguće opcije i donesu ispravnu odluku. Proces pre donošenja odluke zahtevaće brojna preispitivanja, prilagođavanja, dodatne konsultacije i promene privatnih i profesionalnih planova. Sve to zahteva vreme, a vremena za prilagođavanje imamo više, što se ranije informišemo. Iz tog razloga se prenatalno testiranje u svetu više i ne posmatra kao opcija, nego kao olakšica i podrška koju bi svaki roditelj trebalo da iskoristi. Neka prenatalno testiranje bude jedna od prvih zrelih roditeljskih odgovornosti za koje se pripremate od dana kada ugledate plusić i otkrijete trudnoću.

Kako dijagnostikovati Daunov sindrom u trudnoći?

Neinvazivni prenatalni testovi- rincip rada:

NIPT analizira slobodnu fetalnu DNK koja cirkuliše u majčinoj krvi. Ovi testovi se obično sprovode od 10. nedelje trudnoće.

Preciznost:

NIPT ima visoku stopu tačnosti (preko 99%) u otkrivanju Downovog sindroma, što ga čini jednim od najpouzdanijih prenatalnih testova dostupnih danas.

Dabl test

Dabl test je prenatalni skrining test koji se koristi za procenu rizika od hromosomskih abnormalnosti, uključujući Downov sindrom (trizomija 21). Ovaj test obično se sprovodi između 11. i 14. nedelje trudnoće i uključuje analizu krvi trudnice i ultrazvučni pregled.

Komponente Dabl testa:

1. Krvni test:
   1. Uzimaju se uzorci krvi od trudnice radi merenja nivoa određenih hormona i proteina. U Dabl testu se najčešće meri:
      1. Free β-hCG (slobodni beta-hCG)
      2. PAPP-A (plazmatski protein A povezan sa trudnoćom) 
2. Ultrazvuk:
   1. Obavlja se ultrazvučni pregled koji pomaže u proceni debljine vratne regije (nuchal translucency), što je dodatni indikator rizika od Downovog sindroma.

Kako se tumače rezultati?

• Rezultati Dabl testa se izražavaju kao rizik (na primer, 1 na 200), što označava verovatnoću da fetus ima Downov sindrom.

• Nizak rizik: Obično se smatra rizikom manjim od 1 na 270.

• Visok rizik: Rizik veći od 1 na 270 obično se smatra pozitivnim rezultatom, što može zahtevati dalja ispitivanja.

Tripl test

Tripl test je prenatalni skrining test koji se koristi za procenu rizika od hromosomskih abnormalnosti, uključujući Downov sindrom (trizomija 21). Ovaj test se obično sprovodi između 15. i 20. nedelje trudnoće i uključuje analizu krvi trudnice radi merenja nivoa tri specifična biomarkera.

Komponente tripl testa:

1. Biomarkeri:
   1. Tripl test meri nivoe tri supstance u krvi trudnice:
      1. Alpha-fetoprotein (AFP): Protein koji proizvodi fetus, a nalazi se u majčinoj krvi.
      2. hCG (humani horionski gonadotropin): Hormon koji se proizvodi tokom trudnoće.
      3. Unconjugated estriol (uE3): Oblik estrogena koji se takođe proizvodi tokom trudnoće.

Kako se tumače rezultati?

• Rezultati tripl testa se izražavaju kao procena rizika. Na primer, rizik može biti izražen kao „1 na 250“, što znači da postoji 1 šansa u 250 da fetus ima Downov sindrom.

• Nizak rizik: Rizik manji od 1 na 270 se obično smatra niskim.
• Visok rizik: Rizik veći od 1 na 270 zahteva dodatna ispitivanja kako bi se potvrdila ili isključila prisutnost Downovog sindroma.

Ultrazvuk

Ultrazvuk se koristi kao alat za skrining rizika od Downovog sindroma (trizomija 21) i drugih hromosomskih abnormalnosti tokom trudnoće. Iako ultrazvuk sam po sebi ne može dijagnostikovati Downov sindrom, određene karakteristike koje se mogu primetiti tokom ultrazvučnog pregleda mogu pomoći u proceni rizika.

Ključni aspekti ultrazvuka u otkrivanju Downovog sindroma:

1. Nuchal translucency (NT):
   1. Ovo je mjerenje debljine prostora ispod kože na vratu fetusa. Povećana debljina može biti indikativna za veći rizik od Downovog sindroma. Ova merenja se obično uzimaju između 11. i 14. nedelje trudnoće.
2. Morfološki ultrazvuk:
   1. Obavlja se između 18. i 22. nedelje trudnoće kako bi se procenio razvoj fetusa i uočile bilo kakve abnormalnosti. Dok ne može potvrditi Downov sindrom, može ukazati na druge znakove koji su povezani sa hromosomskim poremećajima.
3. Karakteristike fetusa:
   1. Određene karakteristike, kao što su kratki vrat, specifične osobine lica (npr. okruglo lice), ili abnormalnosti u razvoju srca, mogu biti indikatori rizika od Downovog sindroma.

Amniocenteza 

Amniocenteza je invazivni prenatalni test koji se koristi za dijagnostikovanje hromosomskih abnormalnosti, uključujući Downov sindrom (trizomija 21). Ovaj test se obično preporučuje kada su rezultati skrining testova (kao što su Dabl ili tripl test) ukazali na povećan rizik ili kada postoje druge indikacije za dodatno ispitivanje.

Kako se izvodi amniocenteza:

1. Postupak:
   1. Amniocenteza se obavlja obično između 15. i 20. nedelje trudnoće.
   2. Lekar koristi ultrazvuk da locira plodovu vodu, a zatim tankom iglom uzima uzorak amnionske tečnosti koja sadrži fetalne ćelije.
   3. Postupak traje nekoliko minuta, a većina žena može nastaviti sa normalnim aktivnostima ubrzo nakon testa.
2. Analiza uzorka:
   1. Fetalne ćelije iz amnionske tečnosti se analiziraju kako bi se utvrdilo da li fetus ima Downov sindrom ili druge hromosomske abnormalnosti.

Prednosti amniocenteze:

• Visoka tačnost: Amniocenteza pruža vrlo tačne informacije o hromosomskom statusu fetusa, s preciznošću od preko 99% za dijagnozu Downovog sindroma.

• Direktno testiranje: Testiranje se vrši na fetalnim ćelijama, što omogućava direktno utvrđivanje hromosomske strukture.

Rizici i ograničenja:

• Mogućnost komplikacija: Iako je rizik nizak, amniocenteza nosi mogućnost pobačaja (oko 1 na 300 do 1 na 1.000 slučajeva), kao i potencijalne infekcije ili povrede ploda.
• Invazivnost: Zbog svoje prirode, amniocenteza je invazivna procedura koja može izazvati anksioznost kod trudnica.

Kordocenteza

Kordocenteza je invazivni prenatalni test koji se koristi za dijagnostikovanje hromosomskih abnormalnosti, uključujući Downov sindrom (trizomija 21). Ova procedura se obično sprovodi kasnije u trudnoći, obično između 18. nedelje i porođaja.

Kako se izvodi kordocenteza:

1. Postupak:
   1. Kordocenteza uključuje uzimanje uzorka krvi iz pupčane vrpce fetusa.
   2. Lekar koristi ultrazvuk da locira pupčanu vrpcu i zatim ubacuje tanku iglu kroz stomak trudnice kako bi prikupio uzorak krvi.
   3. Postupak traje nekoliko minuta i obično se obavlja pod lokalnom anestezijom.
2. Analiza uzorka:
   1. Uzeti uzorak se analizira u laboratoriji da bi se proverila prisutnost hromosomskih abnormalnosti, uključujući Downov sindrom.

Prednosti kordocenteze:

• Brza dijagnoza: Kordocenteza može pružiti brže rezultate (obično unutar nekoliko dana) u poređenju s amniocentezom.

• Visoka preciznost: Kao i amniocenteza, kordocenteza takođe nudi visoku tačnost (preko 99%) u dijagnostikovanju hromosomskih abnormalnosti.

Rizici i ograničenja:

• Mogućnost komplikacija: Iako su rizici niski, kordocenteza nosi mogućnost pobačaja (oko 1 na 100 do 1 na 200 slučajeva), infekcije, ili povrede pupčane vrpce.

• Invazivnost: Kao i kod amniocenteze, kordocenteza je invazivna procedura i može izazvati anksioznost kod trudnica.

Kada se preporučuje kordocenteza:

• Pozitivni rezultati skrining testova: Kada su rezultati Dabl ili tripl testa ukazali na povećan rizik od Downovog sindroma.
• Starija materinska dob: Ako je majka starija od 35 godina, što povećava rizik od hromosomskih abnormalnosti.
• Postojeće zdravstvene probleme: Kada postoje sumnje na infekcije ili genetske poremećaje u fetusu.

Horiocenteza

Horiocenteza (ili horionska biopsija) je invazivni prenatalni test koji se koristi za dijagnostikovanje hromosomskih abnormalnosti, uključujući Downov sindrom (trizomija 21). Ova procedura se obično sprovodi ranije u trudnoći, obično između 10. i 13. nedelje.

Kako se izvodi horiocenteza:

1. Postupak:
   1. Horiocenteza uključuje uzimanje uzorka horionskih čupica, koje su delovi posteljice.
   2. Lekar koristi ultrazvuk kako bi locirao posteljicu, a zatim ubacuje tanku iglu kroz stomak trudnice ili, u nekim slučajevima, kroz vaginu, kako bi prikupio uzorak.
   3. Postupak traje nekoliko minuta i može se obaviti pod lokalnom anestezijom.
2. Analiza uzorka:
   1. Uzeti uzorak se analizira u laboratoriji radi utvrđivanja prisutnosti hromosomskih abnormalnosti, uključujući Downov sindrom.

Prednosti horiocenteze:

• Rana dijagnoza: Horiocenteza omogućava rano dijagnostikovanje hromosomskih abnormalnosti, što može biti važno za donošenje odluka o trudnoći.
• Visoka preciznost: Ova procedura pruža tačne informacije o hromosomskom statusu fetusa, s preciznošću od preko 99%.

Rizici i ograničenja:

• Mogućnost komplikacija: Horiocenteza nosi rizik od pobačaja (oko 1 na 100 do 1 na 200 slučajeva), kao i potencijalnih infekcija ili povreda posteljice.
• Invazivnost: Kao i kod drugih invazivnih testova, horiocenteza može izazvati anksioznost kod trudnica.

Kada se preporučuje horiocenteza:

• Pozitivni rezultati skrining testova: Kada su rezultati Dabl ili tripl testa ukazali na povećan rizik od Downovog sindroma.
• Starija materinska dob: Ako je majka starija od 35 godina, što povećava rizik od hromosomskih abnormalnosti.
• Porodična anamneza: Ako postoji istorija hromosomskih abnormalnosti u porodici.

Zašto odabrati Moj prenatalni test?

Moj Prenatalni Test je neinvazivno prenatalno testiranje (NIPT) koje se koristi za procenu rizika od hromozomskih abnormalnosti kod fetusa, kao što su Daunov sindrom (trizomija 21), Edvardsov sindrom (trizomija 18) i Patauov sindrom (trizomija 13). Test se obično izvodi iz uzorka majčine krvi i može se obaviti već od 10. nedelje trudnoće.

Razlozi za odabir Moj prenatalni test:

Visoka tačnost: Moj Prenatalni Test ima visok stepen tačnosti u proceni rizika od hromozomskih abnormalnosti, često preko 99% za trizomiju 21.

Neinvazivnost: Za razliku od invazivnih testova kao što su amniocenteza ili CVS, ovaj test se sprovodi iz uzorka krvi, što smanjuje rizik od komplikacija i poboljšava sigurnost za majku i bebu.

Rana dijagnoza: Test može pružiti rezultate ranije nego mnogi drugi prenatalni testovi, omogućavajući bržu informisanost.

Informacije o polu: Osim informacija o hromozomskim abnormalnostima, test može otkriti i pol fetusa.

Kada razmotriti testiranje:

• Ako postoji povećan rizik od hromozomskih poremećaja (npr. starija starosna dob majke).
• Ako postoje slične poremećaje u porodici.
• Ako su rezultati drugih prenatalnih testova (kao što su ultrazvuk ili dabl test) ukazali na rizik.