Da bi beba u stomaku rasla i napredovala, majka mora postati gotovo savršen domaćin. Zdrav životni stil, pravilna ishrana, umerena fizička aktivnost i dovoljno odmora, svakako su dobra polazna tačka. Međutim, postoje stavke koje trudnica ne može samostalno i svesno kontrolisati, a koje mogu uticati na dobrobit ploda. Veoma je važno da buduća majka na vreme izvrši sve kontrole, kako bi, po potrebi, mogla da reaguje preventivno.
U telu se, kao sastavni deo membrane eritrocita, nalaze antigeni koji su zaduženi za stvaranje antitela. Razlika između antigena uslovljava stvaranje dva sistema grupisanja: ABO i Rh sistem. Antigeni se nasleđuju, pa osoba može imati jedan, dva ili čak i tri antigena iz ABO sistema, prema kojima određujemo krvnu grupu. Antigeni iz ABO sistema se nalaze i na površini drugih ćelija, dok se Rh antigeni nalaze samo na površini eritrocita.
Rh faktor ili rezus faktor je zapravo protein koji se nalazi u eritrocitima (crvenim krvnim zrncima). Osobe mogu biti Rh pozitivne (Rh+), što znači da se u njihovoj krvi stvara ovaj protien, ili Rh negativne (Rh-), što znači da se protein ne stvara. Iako se prilikom transfuzije krvi pored krvne grupe pažnja mora obratiti i na Rh faktor, mnogi će se o rezus faktoru informisati tek prilikom planiranja trudnoće.
Razumevanje Rh genetike je veoma važno ukoliko je detetova majka Rh negativna, a otac Rh pozitivan. U takvim situacijama, placenta uglavnom sprečava prolazak Rh antigena embriona u majčinu krv, ali se to ponekad ipak dešava. Tada dolazi do Rh inkompatibilije, a majčino telo reaguje tako što se u krvi stvara određena količina Rh antitela. Dakle, majčin imunološki sistem prepoznaje plod i njegove Rh+ ćelije kao strano telo i kreće u napad. Ovakav scenario u prvoj trudnoći uglavnom neće imati značajnije posledice, jer je u trenutku reakcije plod već oformljen. Ipak, prilikom porođaja, u majčinu krv dospeva veća količina Rh antigena, što automatski sa sobom povlači produkciju antitela. Ukoliko je ovakva situacija na vreme otkrivena, trudnica će pred porođaj primiti specijalni preparat Rh imunoglobina, koji sadrži anti-Rh antitela. Na ovaj način se sprečava pojava imunog odgovora i stvaranje memorijskih limfocita i dugoživećih plazmocita. Ovaj postupak je posebno važan za sledeću trudnoću, kada stvorena antitela zaista mogu naneti veliku štetu plodu. Posledica može biti pojava izuzetno teške anemije kod novoronđenčeta, koja može imati i fatalni ishod.
Već prilikom prvog prenatalnog pregleda, trudnici se proverava Rh faktor. Ukoliko nalaz pokaže da je trudnica Rh+, dodatni oprez nije neophodan, jer bebin Rh status neće uticati na pokretanje imunološke reakcije (na eritrocitima ploda ne postoje antigeni koji bi pokrenuli reakciju). Ako se ustanovi da je buduća majka Rh-, potrebno je testirati i oca, kako bi se utvrdilo da li postoji mogućnost da plod nasledi Rh+ faktor. U slučaju da je i otac Rh-, beba nikako ne može biti Rh+ i nema razloga za zabrinutost. Međutim, ako je otac Rh+, a majka Rh-, stvoreni su uslovi za pojavu Rh inkompatibilije.
Ako se na vreme otkrije mogućnost nastanka Rh inkompatibilije, Rh- majka će blagovremeno primiti injekciju Rh imunoglobina i tako sprečiti formiranje antitela. Ukoliko testiranje nakon porođaja pokaže da je beba Rh+, majka će primiti drugu dozu preparata. Ako je i beba Rh-, nema potrebe za dodatnom dozom. U situacijama kada majka nije primila ovu injekciju tokom prethodne trudnoće, a jasno je da su stvorena antitela koja bi mogla napasti Rh+ plod, analizira se plodova voda kako bi se ustanovio Rh faktor ploda. Ukoliko je plod Rh+, vrši se redovna kontrola nivoa antitela u majčinom krvotoku. Ako nivo antitela postane zabrinjavajući i lekar oceni da je situacija alarmantna, potrebno je dati transfuziju Rh- krvi plodu, da bi se izbegle dalje komplikacije. Važno je napomenuti da pravovremena injekcija Rh imunoglobina smanjuje potrebu za transfuzijom na manje od 1%.
Blagovremeno testiranje i otkrivanje prisustva rezus faktora kod budućih roditelja je korak koji je potrebno preduzeti u ranoj trudnoći, da bi se održalo zdravlje ploda u postojećoj i narednim trudnoćama. Sledeći korak, koji je takođe moguće napraviti u ranoj trudnoći, a tiče se zdravlja deteta – jeste neinvazivno prenatalno testiranje. MOJ PRENATALNI TEST moguće je izvršiti već od desete nedelje trudnoće, a otkriva najučestalije trizomije (Daunov, Edvardsov i Patau sindrom) i pol bebe. Dovoljno je uzorkovati samo malu količinu venske krvi majke i rezultati analize stižu već za 7-10 dana. Reč je o testu koji je neinvazivan, precizan i pouzdan, potpuno siguran i bezbolan, namenjen svim trudnicama i najpristupačniji na tržištu.
Želja svakog roditelja je da svom detetu obezbedi najbolje moguće uslove za rast i razvoj – od trenutka začeća, pa sve do odraslog doba. Testovi koji su dostupni već u ranoj trudnoći, omogućavaju roditeljima da preduzmu sve moguće korake kako bi svojoj deci obezbedili bezbrižan i bezbolan život.
Zanimljivo je kako samo jedna epruveta majčine krvi može da otkrije toliko toga o bebi koju nosi i već bezgranično voli, iako je još uvek nije ni upoznala.
Podelite sa prijateljima
