Preeklampsija i eklampsija – opasnost za trudnicu i za bebu

Buduće majke znaju da tokom trudnoće moraju biti veoma oprezne, te voditi računa o svom zdravlju. Samo zdrava trudnica će, bez ozbiljnih komplikacija, na svet doneti zdravu bebu. Telo žene se, u realtivno kratkih devet meseci, mora prilagoditi i privići na sasvim novu ulogu, što može dodatno zakomplikovati postojeće zdravstvene probleme, ili izazvati nove. U takvim situacijama je najvažnije na vreme prepoznati simptome. Rano uočavanje simptoma i blagovremena reakcija, ponekad mogu biti razlika između života i smrti. Simptome preeklampsije nikada ne smemo ignorisati.

Šta je preeklampsija?

Preeklampsija se naziva još toksemija i gestacijska hipertenzija i stanje je koje karakterišu visok krvni pritisak u trudnoći, pojava otoka po licu i telu i prisustvo belančevina u urinu. Najčešće se javlja u drugoj polovini trudnoće, obično nakon 20. nedelje. Stanje se uglavnom javlja kod žena koje su i pre trudnoće imale problema sa povišenim krvnim pritiskom, oboljenjem bubrega ili dijabetesom. Međutim, preeklampsija se može pojaviti i kod trudnica koje ranije nisu imale zdravstvenih problema ovog tipa. Preeklampsija može biti blaga ili teška, u zavisnosti od izraženosti simptoma. Blagu karakterišu manji skok krvnog pritiska i primetni otoci. Teži oblik ovog stanja može biti poguban po bebu, pa čak i majku, jer izaziva ozbiljnu anemiju i probleme u radu jetre i bubrega.

Koliko često se javlja preeklampsija u trudnoći?

Prema statistici, preeklampsija pogađa oko 3-7% trudnoća, a glavni uzrok nije potpuno jasan. Stručnjaci smatraju da se uzrok krije u nepravilno formiranoj placenti ili placenti koja abnormalno funkcioniše. Faktori koji doprinose pojavi preeklampsije su: autoimuna oboljenja, problemi sa venama i genetika. Rizik se povećava u slučaju: trudnice starije od 35 godina, istorija preeklampsije u prethodnim trudnoćama, višeplodne trudnoće, gojaznost, istorija dijabetesa, visoki krvni pritisak ili bolesti bubrega, preeklampsija u porodičnoj anamnezi. 

Koji su glavni simptomi preeklampsije?

Simptomi rane preeklampsije lako se mogu prevideti kao klasični simptomi trudnoće. Naime, oticanje lica i šaka i dobijanje na težini – simptomi su koje očekuje svaka trudnica. Ipak, dodatni oprez je neophodan ukoliko primetite izražene otoke u regiji očiju, kao i naglo dobijanje na težini (preko 0,9kg u toku nekoliko dana). Simptome teške preeklampsije teže je ignorisati: jaka glavobolja, poteškoće sa disanjem, bol u abdomenu, ređa potreba za uriniranjem, mučnina i povraćanje, vrtoglavica i nesvestica, problemi s vidom (privremeno slepilo, osetljivost na svetlo, zamagljen vid). Ukoliko primetite navedene simptome, odmah se obratite lekaru. Lekar će vam izmeriti pritisak, proceniti otečenost šaka i lica, ispratiće dobijanje na težini u prethodnom periodu, te će zatražiti specifične analize. Pažnju bi trebalo obratiti na prisustvo proteina u urinu (proteinurija), te ispratiti vrednosti enzima jetre, trombocita i kreatina. Sve vreme mora se pratiti i stanje bebe. Na osnovu dobijenih rezultata i nalaza ultrazvučnog pregleda i CTG-a, lekar će doneti odluku o daljim koracima. Dijagnozu rane preeklampsije često prati odluka o prevremenom porođaju, kako se zdravlje majke i deteta ne bi dodatno ugrožavalo. Kasna preeklampsija može izazvati tragične posledice.

Preeklampsija je komplikacija koja je vodeći uzrok smrtnosti majke i fetusa. Posledice preeklampsije mogu biti eklampsija, moždani udar, oslabljenje rada srca, smanjena funkcionalnost jetre i bubrega, edem pluća, slepilo, HELLP sindrom.

Koje su posledice nepravilnog lečenja preeklampsije?

Ukoliko se nepravilno leči preeklampsija može imati ozbiljne posledice po majku i bebu.

Nekoliko mogućih posledica su:

-Za majku

1. Eklampsija, ozbiljno stanje koje može izazvati konvulzije i potencijalno ugroziti život majke
2. Sindrom HELLP, sindrom koji dovodi do oštećenja jetre i drugih organa i krvarenja.
3. Visok krvni pritisak može izazvati oštećenje srca.
4. Povećan rizik od kardiovaskularnih bolesti kasnije u životu.
5. Dugoročno može doći do oštećenja krvnih sudova.

-Za bebu

1. Prerani porođaj koji sa sobom nosi posledice po zdravlje bebe
2. Nizak rast, zbog smanjenog protoka krvi i nutrijenata novorođenče može imati manju težinu i sporije napredovati.
3. Problemi sa razvojem.
4. Povećan rizik od smrti.

Koji su načini za lečenje preeklampsije?

Pre svega važno je redovno odlaziti na preglede i pratiti krvni pritisak. Ukoliko je povišen, potrebno je koristiti medikamentnu terapiju. Ukoliko visok pritisak nije moguće kontrolisati, onda je potrebno izvesti porođaj kako bi se zaštitili majka i dete.

Šta je eklampsija i HELLP sindrom?

Preeklampsija može dovesti do potencijalno fatalnog stanja – eklampsije. Eklampsija se uglavnom javlja ako se na vreme nisu preduzele mere kako bi se sanirali simptomi preeklampsije. Eklampsija se najčešće manifestuje kroz niz nevoljnih i naglih trzaja celog tela. Napadi su praćeni gubitkom svesti, pojavom otoka na licu i telu, te se primećuju problemi u radu bubrega, jetre, srca, pluća i mozga. Dijagnostikovana eklampsija sa sobom povlači hitno uvođenje odgovarajuće terapije, kao i prekid trudnoće, u pokušaju spašavanja života majke i nerođenog deteta. Najozbiljnija posledica nelečene preeklampsije je HELLP sindrom. Sindrom se manifestuje kroz anemiju, usled raspadanja eritrocita. Jedino pravovremena analiza krvi može otkriti ovaj sindrom, koji je potencijalno fatalan. 

Koje su mere prevencije za preeklampsiju i eklampsiju?

U borbi protiv preeklampsije, eksperti poseban akcenat stavljaju na preventivu: redovne lekarske kontrole, uravnotežena ishrana, redovna i umerena fizička aktivnost. Svaki simptom koji deluje zabrinjavajuće, odmah prijavite svom lekaru. Simptomi preeklampsije najčešće nestaju u roku od 48 sati posle porođaja, ali se nekad zadržavaju i oko 6 nedelja postpartum. Preeklampsija se, iako porpilično retko, može pojaviti i tokom 48 sati posle porođaja. Tada se radi o postporođajnoj preeklampsiji. Ako ste u jednoj trudnoći već prošli kroz preeklampsiju, raste verovatnoća da će se sličan scenatio ponoviti (mada statistika kaže da je u svakoj narednoj trudnoći preeklampsija slabije izražena).

Kada je neophodno javiti se vašem lekaru?

Ukoliko primetite povišen krvni pritisak uz prateće simptome tokom trudnoće koji se ponavljaju potrebno je što pre javiti se lekaru.

Kako Moj prenatalni test može da pomogne?

Redovna kontrola je bitan element prevencije. Neinvazivni prenatalni testovi u ranoj trudnoći mogu otkriti hromozomske abnormalnosti ploda. MOJ PRENATALNI TEST već od 10. nedelje trudnoće otkriva prisustvo ili odsustvo najčešćih hromozomskih aberacija (Daunov, Edvardsov i Patauov sindrom), kao i pol deteta. Dovoljno je uzorkovati malu količinu majčine krvi, a analiza se vrši na osnovu slobodnocirkulišuće fetalne DNK. Pouzdanost, sigurnost i preciznost su epiteti koji idu uz ovaj test i predstavljaju garanciju da ćete već u ranoj trudnoći moći da precrtate dobar deo svojih trudničkih briga.

Svaki osećaj intenzivnog umora, glavobolje i bola u gornjem delu abdomena, pojavu otoka, nesvestice, mučnine i zamagljenog vida – što pre prijavite svom lekaru.