Prilikom donošenja važnih životnih odluka, maksimalno se trudimo da napravimo pravi izbor. Upravo iz tog razloga je ponekad teško preseći i doneti konačnu odluku – znamo da posledice naše odluke mogu biti trajne i da se mogu odraziti i na one do kojih nam je najviše stalo. Za donošenje prave odluke, presudno je prikupiti dovoljno pouzdanih informacija, koje će nam kasnije poslužiti kao argumenti za i protiv. Kvalitetno i temeljno informisanje, osnov je za donošenje svih važnih odluka – pa i onih najvažnijih, koje se tiču zdravlja našeg potomstva.
Zahvaljujući prenatalnom testiranju, danas smo u stanju da u veoma ranoj trudnoći utvrdimo da li postoji potencijal za pojavu genetskih problema, kao i da otkrijemo pol bebe. Međutim, različite vrste testiranja prate različite protokole. Tradicionalni testovi i prenatalni testovi nove generacije razlikuju se prema načinu uzorkovanja, prema periodu u kojem je testiranje moguće, kao i prema brzini analiziranja uzorka, odnosno roku u kom su rezultati dostupni roditeljima i lekaru.
Tradicionalni testovi koji se najčešće koriste su biopsija horionskih čupica (CVS), dabl i tripl test i amniocenteza. Zdravlje i bezbednost deteta su uvek na prvom mestu, pa roditelji žele da testiranje obave što pre, kao i da rezultati budu što pre dostupni. Kao i uvek u životu – što se potencijalni problem pre detektuje, to ćemo pre moći i da reagujemo, te da se prilagodimo situaciji. CVS je moguće izvršiti od 11. do 14., dabl/tripl od 12. do 15., a amnicoentezu od 16. do 19. nedelje trudnoće. Savremeni prenatalni testovi nove generacije, omogućavaju pomak i na ovom polju. Naime, MOJ PRENATALNI TEST omogućava testiranje već od 10. nedelje trudnoće, a moguće ga je izvršiti sve do kraja trudnoće, bez posledica po plod. Trudnoća se posmatra po trimestrima, a svaka nedelja se pomno prati, upravo zato što beba “ne gubi vreme”, pa je svaka nedelja efikasno iskorišćena i usmerena na rast i razvoj. Brz rast i razvoj sa sobom povlače i ubrzan nastanak promena, ali i mogućih problema, i to u svakoj nedelji trudnoće. Baš zato je svaki napredak u medicini i tehnologiji koji pruža mogućnost testiranja u što ranijoj trudnoći – zlata vredan.
Kada su u pitanju bilo kakve procedure i medicinska testiranja, kod većine se automatski javlja strah od bola ili katastrofalnih posledica. Pre testiranja, budući roditelji su neretko u strahu da će sama procedura prikupljanja uzoraka naškoditi bebi. Roditelji sebe drže odgovornim za sve moguće traume koje dete može da pretrpi dok je još u stomaku. Zato se pokreće veoma važna tema invazivnosti određene procedure.
Primera radi, CVS i amniocenteza spadaju u invazivne dijagnostičke metode, a procedure sa sobom povlače i povećan rizik od pobačaja. Invazivnost testa povezana je sa na načinom na koji se prikupljaju uzorci koji su potrebni za testiranje. CVS podrazumeva analizu dela majčine posteljice, što samim tim znači da je neophodno prikupiti uzorak posteljice. Ultrazvučnim pregledom utvrđuje se starost ploda i pozicinoiranje posteljice, a zatim se koristi igla, koja prolazi kroz kožu, tkivo i prednji zid materice. Potom se, pomoću nešto duže igle, prikuplja potrebni materijal. Moguće posledice intervencije su pobačaj, infekcija, bolovi, krvarenje i povišena temperatura. Amniocenteza se oslanja na analizu bebine DNK iz plodove vode – jasno je da ova procedura zahteva uzorkovanje plodove vode direktno iz materice. Šupljom iglom se prikuplja manja količina plodove vode iz materice i dalje šalje na laboratorijsku analizu.
Dabl i tripl testovi, kao i MOJ PRENATALNI TEST, spadaju u neinvazivne metode prenatalnog testiranja, te predstavljaju skrining testove koji ne izazivaju povećan rizik od pobačaja. Dabl i tripl testovi potrebne informacije prikupljaju preko ultrazvučnog pregleda i testiranjem krvi. Postupak prikupljanja uzoraka za MOJ PRENATALNI TEST je gotov za par minuta, jer zahteva uzorkovanje samo male količine majčine venske krvi! Iz navedenog se lako može zaključiti da invazivne dijagnostičke procedure mogu biti bolne za buduću majku, a fatalne po nerođeno dete. Prilikom prikupljanja uzoraka za MOJ PRENATALNI TEST, najveća neprijatnost koju trudnica može osetiti, jeste blaga anksioznost ukoliko postoji strah od uboda iglom prilikom vađenja krvi.
Nakon testiranja, po običaju, nastupa čekanje. Dok čekamo rezultate koji iz korena mogu promeniti tok našeg života, često se čini kao da vreme stoji, dani se otegnu kao godine i teško nam je da se skoncentrišemo na bilo šta drugo. Sem toga, što pre dobijemo rezultate testiranja, pre ćemo dobiti uvid i u moguće opcije i naredne korake koje bi trebalo da preduzmemo. Amniocenteza i CVS se preporučuju u slučaju rizičnih trudnoća, kao i kada budući roditelji žele brze odgovore. S obzirom na invazivne metode prikupljanja uzoraka koje ove procedure podrazumevaju, ne preporučuju se u svakoj trudnoći. S druge strane MOJ PRENATALNI TEST se preporučuje svim trudnicama, bez obzira na raniju anamnezu. Budući da ne postoji rizik od pobačaja, ovakvo testiranje omogućava svim roditeljima da dobiju važne informacije o stanju ploda – informacije koje se ne mogu prikupiti putem drugih neinvazivnih metoda, poput ultrazvučnog pregleda. Rezultati laboratorijske analize se čekaju vrlo kratko, samo 7-10 dana.
Bitna stavka jeste i pouzdanost informacija koje će nam pružiti rezultati. Sve procedure o kojima je do sada bilo reči, daju rezultate prilično visokog stepena pouzdanosti. Međutim, razlike ipak postoje, a upravo pouzdanost rezultata može biti presudna kada je u pitanju odabir načina prenatalnog testiranja. Invazivne metode su do sada uglavnom pružale viši stepen pouzdanosti (CVS 99%, amniocenteza 99,4%). Rezultati dabl/tripl skrining testa ostvaruju nešto niži stepen pouzdanosti, oko 80%. Kada važemo između stepena invazivnosti postupka i stepena pouzdanosti rezultata, moramo da prelomimo. Na svu sreću, prenatalno testiranje nove generacije i ovde razrešava situaciju. Naime, savremeni prenatalni testovi, poput MOG PRENATALNOG TESTA, garantuju stepen pouzdanosti od 99%.
Prenatalni skrining testovi omogućavaju uvid u verovatnoću postojanja pojedinih hromozomskih aberacija kod ploda i otkrivaju pol bebe. Moguće ih je obaviti u vrlo ranoj trudnoći, bezbolni su i neinvazivni. Invazivne dijagnostičke procedure vrše se u nešto kasnijoj trudnoći, te sa sobom nose rizik od pobačaja i drugih zdravstvenih problema. Ono zbog čega bi MOJ PRENATALNI TEST trebalo da postane vaš izbor, jeste činjenica da je reč o prenatalnom testu koji daje pouzdane podatke o prisustvu najčešćih aneuplodija. MOJ PRENATALNI TEST može otkriti i pol deteta, određuje fetalnu frakciju, te ima najmanji procenat neuspelih testova (samo 0,1%). Laboratorijski rezultati stižu za samo 7-10 dana. U pitanju je test koji se može obaviti već od 10. nedelje trudnoće, nema skrivenih rizika ni po majku ni po bebu, a cenovno je najpristupačniji u zemlji. Pogodan je i za blizanačke trudnoće.
Kaže se da buduća majka tumači pokrete bebe skoro kao Morzeovu azbuku. Od momenta kada oseti pomeranje deteta u stomaku, majka svaki pokret doživljava kao oblik komunikacije. Međutim, pre nego što aktivnost bebe uopšte može fizički da se oseti, roditelji i lekari moraju dobiti uvid u važne informacije o zdravlju nerođenog deteta. Svaki roditelji je u potrazi za procedurom koja se može obaviti što pre, koja neće naštetiti plodu, koja neće biti bolna i koja će dati pouzdane rezultate u rekordnom roku. MOJ PRENATALNI TEST odnosi pobedu nad tradicionalnim testovima u svim ovim disciplinama, te je najbolji izbor skrininga koji budući roditelji mogu izabrati.
Podelite sa prijateljima
