Trudnoću s pravom nazivamo “drugo stanje”. Buduća majka prolazi kroz toliko promena i prilagođavanja, da se ponekad oseća kao da je u tuđem telu. Promene kroz koje prolazi telo trudnice mogu biti manje ili više bolne ili neprijatne, ali je većina majki saglasna da je to mala cena koju moraju da plate da bi na svet donele zdravu bebu. Međutim, koliko će telo biti sposobno da podnese promene koje dolaze s trudnoćom, zavisi i od drugih faktora, uključujući zdravstveno stanje buduće majke i usvojene navike i stil života. Kada simptomi različitih zdravstvenih stanja, aktiviranih ili uzrokovanih trudnoćom, počnu da ugrožavaju dobrobit ili život majke ili bebe – trudnoća se klasifikuje kao rizična.
Svaka trudnoća je posebna i generalizacija može biti opasna. Iz tog razloga bi trebalo uvek pratiti savete i uputstva lekara, te preduzeti dodatne mere opreza ako sutručnjak smatra da za to postoji potreba. Ipak, postoje faktori koji su opšteprihvaćeni kao ključni za prepoznavanje rizične trudnoće.
Višeplodne trudnoće
Ako nosite blizance, trojke, četvorke ili više beba, vaša trudnoća je višeplodna i automatski se smatra rizičnom. Ovakve trudnoće najčešće završavaju prevremenim porođajem (pre 37. nedelje trudnoće) i to carskim rezom. Višeplodne trudnoće sa sobom nose i veći rizik od nastanka gestacijskog dijabetesa i preeklampsije, usled dodatnog pritiska na organe. Ova stanja, sama po sebi, mogu dovesti do ozbiljnih komplikacija. Usled tretmana neplodnosti, broj višeplodnih trudnoća je danas znatno veći nego i pre desetak godina. S tim u vezi, dodatno se posvećuje pažnja tretmanima kroz koje prolaze trudnice koje će na svet doneti više od jednog novorođenčeta.
Starost trudnice
Stil života današnjih žena je značajno drugačiji od stila života naših majki, a posebno baka. Ipak, biološki sat ne menja brzinu otkucaja. Žene uglavnom biraju da postanu majke tek kada završe obrazovanje, nađu dobar posao i postanu finansijski stabilne. Iz tog razloga, žene sve češće postaju majke nakon 35. godine života. Buduće majke starije od 35. godine su pod većim rizikom od komplikacija tokom trudnoće, a raste i verovatnoća da će porođaj završiti carskim rezom. S godinama trudnice povećava se i rizik za pojavu genetičkih anomalija ploda, poput Daunovog sindroma.
Dijabetes
Ukoliko bolujete od dijabetesa i planirate trudnoću, redovno vodite računa o nivou šećera u krvi. Naime, visok nivo šećera u krvi može naneti štetu plodu već u prvim nedeljama gestacije, čak i pre nego što otkrijete da ste trudni. Imajte na umu da dijagnoza dijabetesa čini vašu trudnoću rizičnom od samog početka i da bi se strogo trebalo pridržavati saveta lekara. Gestacijski dijabetes se javlja u toku trudnoće i prestaje nakon rođenja deteta. Međutim, ženama koje dobiju gestacijski dijabetes prete iste komplikacije kao trudnicama koje se već godinama unazad bore s visokim nivoom šećera u krvi. Dodatni oprez je neophodan!
Hipertenzija i preeklampsija
Hipertenzija predstavlja povišen krvni pritisak. Bez obzira da li je trudnica ranije bolovala od hipertenzije, vrednosti se moraju pratiti tokom cele trudnoće. Povišen krvni pritisak se prvi put može javiti u trudnoći, ali ne znači nužno da će stanje prerasti u preeklampsiju. Važno je pridržavati se uputstva lekara.
Preeklampsija je sindrom koji uključuje povišen krvni pritisak, pojavu otoka i povišen nivo proteina u urinu. Najčešće se javlja između 14. i 26. nedelje trudnoće i stanje može biti opasno po majku i bebu ako se ne leči. Smrtni ishod nije isključen. Ako se utvrdi preeklampsija, pregledi će postati nešto učestaliji, a buduća majka će dobiti niz saveta kako da održi trudnoću i na svet donese zdravo dete.
Autoimune i hronične bolesti
Trudnice koje boluju od autoimunih bolesti mogu očekivati određene komplikacije i to vrlo često zbog terapije koju uzimaju. Trudnoća se automatski smatra rizičnom, iako pojava komplikacija nije zagarantovana. Ipak, važno je da se buduća majka informiše o svim potencijalnim rizicima i da prati uputstva i savete lekara.
Nepravilan rad štitne žlezde, bilo da je ubrzan ili usporen, može nepovoljno uticati na rast i razvoj bebe, a ponekad može dovesti i do fatalnog ishoda. Nedovoljno ili pojačano lučenje hormona može dovesti do oštećenja vitalnih organa i nepravilno razvijenih udova kod ploda.
Hronične bolesti koje su bile prisutne i pre trudnoće, poput hipertenzije, polno prenosivih bolesti, hroničnih infekcija i problema sa srcem, bubrezima i plućima, čine trudnoću rizičnom. Planiranje trudnoće je u ovim slučajevima veoma važno jer će vas stručnjak posavetovati koje korake da preduzmete u cilju prevencije komplikacija, čak i pre nego što zatrudnite.
Loše životne navike
Stil života buduće majke u velikoj meri utiče na tok trudnoće i razvoj bebe. Nezdrave životne navike koje je trudnica usvojila i nije spremna da ih se odrekne, svaku trudnoću će učiniti rizičnom. Konzumiranje cigareta tokom trudnoće će dodatno opteretiti pluća i srce trudnice, a plod neće dobiti dovoljno kiseonika, neophodnog za normalan razvoj. Unos alkohola tokom trudnoće može dovesti do katastrofalnih posledica, uključujući ozbiljna oštećenja organa, fetalni alkoholni sindrom ili čak smrtni ishod.
Preteran unos hrane i posledična gojaznost tokom trudnoće se često ne doživljavaju kao ozbiljan problem. Međutim, povećana telesna težina će trudnoću učiniti teže podnošljivom, posebno u trećem trimestru, kada je i beba već krupna. Povećan je rizik i od dijabetesa i hipertenzije. Iako mnogima deluje nezamislivo, gubitak kilograma u trudnoći nije uvek nepoželjan. Naravno, pre preduzimanja bilo kakvih koraka bi se trebalo posavetovati s lekarom i nutricionistom.
Kada trudnoća postaje visokorizična?
Svi navedeni faktori povećavaju rizik od nastanka komplikacija. Ako se dva ili više faktora udruže, rizik se povećava i trudnoća postaje visokorizična. Dodatno pogoršanje stanja i simptoma tokom trudnoće takođe može dovesti do klasifikacije trudnoće kao visokorizične.
Prenatalno testiranje je dostupno svim trudnicama, a posebno se preporučuje ako postoje određeni faktori rizika. Sam proces uzorkovanja je potpuno bezbedan i bezbolan i za majku i za bebu, a prikuplja se samo 10 ml majčine krvi, koja se potom šalje na analizu.
Moj PRENATALNI TEST omogućava da se već od 10. nedelje trudnoće otkrije prisustvo najčešćih hromozomopatija, najvažnijih mikrodelecionih sindroma, svih delecija i duplikacija, preko 30 monogenskih i više od 20 drugih naslednih stanja. U našoj ponudi se nalazi više testova, koji nude različite nivoe analize, kako bismo odgovorili na mogućnosti i potrebe svih budućih majki.
Nastavljamo da budemo uz naše trudnice čak i nakon što stignu rezultati. Ako test otkrije abnormalnosti, mi snosimo troškove dalje dijagnostičke procedure za vas!
Moj PRENATALNI TEST – izbor više od 10.000 zadovoljnih porodilja širom Srbije!
Podelite sa prijateljima
