Nauka kaže da spajanjem dve garniture različitih gena (poreklom od oba roditelja) nastaje jedinstveno biće, koje može naslediti određene karakteristike i predispozicije – bilo od oca ili od majke. Na samom početku trudnoće, roditelji počinju da maštaju o izgledu deteta: da li će naslediti tatin pomalo kriv nos ili mamine kovrdže, da li će imati plave oči poput seke ili smeđe poput bate, da li će imati pegice ili tamniji ten… Maštanje o nasleđu koje prenosimo svojoj deci retko kada pokreće pitanje potencijalnog nasleđivanja teških bolesti. Iako nasledne bolesti nisu tema koje se budući roditelji rado dotiču, važno je znati kada i kako je takve bolesti moguće otkriti, da bi se lakše donele važne odluke i obezbedio najbolji mogući ishod.
Monogensko nasleđivanje
Sve osobine pojedinca određene su uticajem gena i spoljašnje sredine. Tokom gametogeneze (proces nastanka gameta – specijalizovane haploidne ćelije) dolazi do spajanja dve različite garniture gena (poreklom od majke i od oca) i rekombinacije gena – što posledično dovodi do varijabilnosti osobina potomaka i garantuje kreiranje jedinstvene individue. Važno je znati da potomak ne nasleđuje osobine od svojih roditelja nego gene koji te osobine određuju.
Monogensko nasleđivanje podrazumeva determinaciju osobine jednim parom alela (gena) na istom lokusu na paru homologih hromozoma. Jednostavno rečeno, datu osobinu određuje samo jedan gen. Suprotno monogenskom nasleđivanju, jednu osobinu može određivati i veći broj gena i tada govorimo o poligenskom nasleđivanju.
Monogensko nasleđivanje se odvija prema Gregor Mendelovim pravilima. Gregor Mendel je bio češki sveštenik, biolog, botaničar i matematičar i smatra se začetnikom klasične genetike. Do važnih zaključaka po pitanju nasleđivanja određenih osobina, Mendel je došao putem eksperimenata na baštenskom grašku (od 1856. do 1865. godine). Zaključeno je da se pri monogenskom nasleđivanju fenotip (skup svih osobina jednog organizma) javlja kao rezultat mutacija, koje mogu biti dominantne ili recesivne. Mutirani gen može biti smešten na autozomnim ili polnim hromozomima.
Kako nastaju monogenske bolesti?
Monogenske bolesti nastaju kao posledica mutacije određenog gena, što dovodi do promene u primarnoj strukturi DNK. Monogenski poremećaji se nasleđuju prema Gregor Mendelovim pravilima, što bi značilo da svaki roditelj detetu prenosi jedan od dva alela koji su smešteni na paru homologih hromozoma. Dakle, plod dobija po jedan alel od svakog roditelja i tako nasleđuje određene osobine (gene koje određuju osobinu), ali i sklonosti i oboljenja.
Kada govorimo o nasleđu, obično razmišljamo o karakteristikama kojih smo svesni. Primera radi, želimo da dete nasledi našu gustu kosu ili plave oči, ali ne želimo da ga muče iste alergije, osetljivost na sunce, loš kvalitet zuba ili da ga “krase” fizičke osobine kojima nismo zadovoljni. Međutim, detetu u nasleđe ne ostavljamo samo karakteristike kojih smo svesni, nego potencijalno i genetsko nasleđe kojeg smo samo nosioci. Dakle, roditelji mogu biti nosioci određene mutacije, što znači da sami neće ispoljavati simptome bolesti. Mutirani gen će preneti svom potomstvu koje dalje može imati karakteristične kliničke znakove oboljenja.
Autozomno-dominantno nasleđivanje je oblik monogenskog nasleđivanja u kojem jednu osobinu ili oboljenje određuje dominantan alel jednog gena. Na ovaj način se nasleđuju bolesti koje su određene dominantnim mutiranim alelom smeštenim na jednom od autozomnih hromozoma.
Autozomno-recesivno se nasleđuju osobine ili bolesti koje determiniše recesivan alel, smešten na nekom od autozomnih hromozoma.
Za razliku od autozomno-dominantnog nasleđivanja, kod koga zdravi roditelji ne mogu dobiti bolesno potomstvo, kod autozomno-recesivnog nasleđivanja zdravi roditelji mogu dobiti bolesnu decu, a verovatnoća za to je čak 25%. Da bi se takav scenario ostvario, oba roditelja moraju biti heterozigotni (prisustvo različitih alela na istom genskom lokusu na paru homologih hromozoma) prenosioci mutiranog gena. Verovatnoća da će dete biti zdravo ili prenosilac bolesti (poput roditelja) je 50%. Autozomno-recesivno se nasleđuju bolesti koje nastaju kao posledica nedostatka određenog enzima, pa nose naziv enzimopatije ili enzimske bolesti. Nedostatak enzima rezultira različitim poremećajima metabolizma.
Nasleđivanje vezano za polne hromozome (X i Y) ima presudnu ulogu u determinaciji pola, ali se na ovaj način nasleđuju i određene bolesti. Kada je u pitanju X hromozom razlikujemo recesivno i dominantno nasleđivanje, u zavisnosti od toga da li je mutirani gen koji definiše oboljenje recesivan ili dominantan. Od oboljenja koja izazivaju recesivni mutirani aleli na X hromozomu češće obolevaju muškarci, budući da osobe ženskog pola pored mutiranog najčešće imaju i normalan alel. Bolest se kod žena ispoljava samo kada je mutiran alel prisutan na oba X hromozoma, što je veoma retko. Dominantne mutacije na X hromozomu se retko javljaju i pogađaju žene dva puta češće nego muškarce (iz prostog razloga što žene imaju dva X hromozoma).
Holandrično nasleđivanje se vezuje za Y hromozom. Budući da geni koji se nalaze na Y hromozomu nemaju svoje parnjake na X hromozomu, mutirani geni utiču na fenotip, bez obzira da li su dominantni ili recesivni. Osobine ili poremećaji se, u ovom slučaju, prenose isključivo s očeva na sinove.
Rano otkrivanje monogenskih bolesti
Monogenske bolesti o kojima se najčešće govori su SMA i cistična fibroza. U pitanju su ozbiljne bolesti, koje značajno utiču na kvalitet i dužinu života. Spinalna mišićna atrofija (SMA) je retka, ali progresivna i smrtonosna neuromišićna bolest. Deca obolela od SMA se rađaju bez SMN1 gena, a bolest se manifestuje progresivnom atrofijom mišića i gubitkom osnovnih životnih funkcija, poput hodanja, gutanja, varenja hrane, disanja… SMA ne utiče na kognitivne funkcije obolelih. Za lečenje SMA se odnedavno koristi “najskuplji lek na svetu” Zolgensma – genetska terapija koja košta preko 1.5 miliona evra. Cistična fibroza izaziva teško oštećenje pluća, digestivnog sistema i drugih organskih sistema. Defektan gen dovodi do stvaranja gustog i lepljivog sekreta koji se nakuplja u disajnim putevima, te ih na taj način zatvara i stvara pogodno tlo za razvoj sekundarnih infekcija. U pitanju je jedna od najčešćih autozomno-recesivnih bolesti, a incidenca varira između 1:2000 i 1:3000.
Roditelji često nisu svesni da svojoj deci u nasleđe ostavljaju tešku bolest, budući da su sami nosioci bolesti i ne ispoljavaju simptome. S teškom dijagnozom deteta suočavaju se u njegovom ranom detinjstvu i neretko krive sebe za nastalu situaciju. Naučna dostignuća nam danas dozvoljavaju da pojedine monogenske bolesti ploda detektujemo veoma rano – već od 10 nedelje trudnoće. Naš test EXPERT ULTRA CARRIER otkriva pol bebe, prisustvo najčešćih trizomija (13, 18, 21), polne aneuploidije, mikrodelecione sindrome (Di George, Angelman, Prader Willi, 1p36, Wolf Hirschorn, Cri du Chat), preko 30 monogenskih stanja (SMA, fragilni X, cistična fibroza, Gaucherova bolest, fenilketonurija, Tay-Sachsova bolest, beta talasemija) i više od 20 stanja koje majka kao nosilac mutacije može preneti detetu.
Svi testovi koji se nalaze u našoj ponudi su potpuno bezbedni i za majku i za bebu. Uzorkuje se samo 10 ml majčine krvi, koja se analizira na najsavremenijoj Illumina platformi. Nekoliko dana nakon slanja uzorka u laboratoriju, stižu rezultati. Rezultati otkrivaju prisustvo ili odsustvo određenih hromozomskih abnormalnosti (u zavisnosti od odabranog testa i nivoa analize). Ako test utvrdi da je s bebom sve u redu, buduće roditelje čeka bezbrižan nastavak trudnoće. Ukoliko test detektuje abnormalnosti, mi snosimo troškove dalje dijagnostičke procedure.
Za mirnu, bezbrižnu i bezbednu trudnoću – moj PRENATALNI TEST!
Podelite sa prijateljima
